УФС - о нама

Удружење фолклориста Србије

 

Удружење фолклориста Србије почело је с радом је 4. марта 2014. године на Фило­ло­шком факултету Универзитета у Београду (Београд, Студентски трг 3), након представљања зборника Савремена српска фолклористика I (ур. З. Карановић, Ј. Јокић, Нови Сад, 2013). УФС је невладино, непрофитно струковно удружење, основано на неодређено време ради изучавања фолклора и усмене традиције.  Седиште Удружења фолклориста Србије налази се у Београду, Бирчанинова 24, кућа-легат Војислава Јовановића Марамбоа (Универзитетска библиотека Србије, ,,Светозар Марковић“,  огранак за Народну књижевност). Удружење фолклориста Србије свесрдно је подржала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, са којом је склопљен уговор о пословно-програмској сарадњи. За пр­вог председника Удружења изабран је др Бошко Сувајџић, редовни професор Фи­ло­ло­шког факултета Универзитета у Београду.

Удружење Фолклориста Србије основано је након престанка рада Савеза удружења фолклориста Југославије (СУФЈ) и претходног Удружења фолклориста Србије, израслог из Удружења музичких фолклориста Србије. Идеја за оснивање СУФЈ потекла је од Националног комитета Југославије при Међународном савету за фолклорну музику (International Folk Music Council). На конференцији Савета организованој 1951. у Опатији (Хрватска) покренута је иницијатива за оснивање Удружења музичких фолклориста. Званично је СУФЈ регистрован на конгресу одржаном 1955. на Бјелашници код Сарајева (Босна и Херцеговина).

У току свог тридесетосмогодишњег постојања и рада СУФЈ је организовао 37 конгреса (сваке године у другој републици), на којима је саопштено на десетине радова из свих области фолклора: етномузикологије, народне књижевности, фолклора НОБ-а и социјалистичке револуције, органологије, етнокореологије, драмског народног стваралаштва, ликовног народног стваралаштва, радничког фолклора и дечјег стваралаштва. Селектовани радови са Конгреса публиковани су у зборницима који су, најчешће, имали наслов Рад Конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије. У светлу сразмерно дугог трајања СУФЈ као институције (1955–1990), може се говорити о изузетним резултатима и у издавању референтног часописa Народно стваралаштво –  Folklor.

Настављајући се на најбоље традиције СУФЈ, у темељу прокламованих циљева Удружења фолклориста Србије стоји изучавање фолклора и културе српског народа,  конти­нуи­ра­но усавршавање истраживања из свих научних области, укљу­че­них у фол­кло­ри­стику (народна књижевност, етнологија, етномузикологија, етноли­нгви­­стика, етнографија, етнокореологија, антропологија, историја културе, мито­логија, компаративна истраживања књижевности и културе, компаративна религија, историја, социологија, психологија); подстицање међународне и регионалне сарадње фолклориста на најширим основама развоја науке о фолклору и појединачних научних дисциплина из ове области; организовање националних и међународних конгреса и конференција, симпозијума, саветовања и скупова у сарадњи са другим  научним институцијама у Републици Србији и свету; организовање теренских истраживања и усавршавања младих истраживача из области фолклористике у сарадњи са другим научним институцијама у Републици Србији и другим словенским и несловенским земљама и др.

Рад Удружења је интердисциплинаран, и усмерен на институционалну сарадњу стручњака који се баве проучавањем различитих сфера народне културе и фолклора.

Чланови УФС могу бити научни радници у свим научним и стручним зва­њи­ма и из свих научних дисциплина, укључених у науку о фолклору (народна књи­же­вност, народно стваралаштво, етнологија, етномузикологија, етнолингвистика, етно­гра­фија, етнокореологија, антропологија, историја културе, митологија, компа­ра­ти­вна истраживања књижевности и културе, компаративна религија, историја, со­циологија, психологија), који су своје докторске дисертације, магистарске и мастер радове из наведених области одбранили  на универзитетима у Републици Србији. Чланови могу бити и научни радници који су титулу стекли у иностранству, али искључиво на писмену препоруку три члана Скупштине УФС-а.Чланови УФС могу такође бити студенти завршних година основних академских студија, мастер и докторских студија са одговарајућих наставно-научних група филолошких, филозофских и учитељских факултета на територији Републике Србије, као и теренски истраживачи фолклора.

Удружење фолклориста Србије организује међународне научне конференције и симпозијуме фолклориста у циљу обнављања и поспешивања међудисциплинарне сарадње. То су скупови Савремена српска фолклористика I, II и III (Нови Сад 2013, Београд–Тршић 2014; Ниш 2015).

Резултати ових међународних мултидисциплинарних скупова јесу врло значајни зборници радова. Ретки су зборници међународног карактера и значаја код нас који су стручно тако уско спецификовани, а истовремено и интердисциплинарни у контексту проуча­ва­ња и представљања опсега, достигнућа и циљева проучавања савременог фол­кло­ра.

У светлу сарадње са међународним институцијама и појединцима, оснивањем УФС-а обновљена је институционална подршка националним фолклористичким ис­тра­­живањима и унапређењу ове научне сфере кроз сарадњу са колегама из других зе­маља, па и са националним мрежама сличног профила, посебно онима у земљама ве­­лике фолклористичке традиције (уп. савремене зборнике конгреса фолклориста Ру­­си­је: Каргин 2005–2006; Добровольская, Каргин 2010), и међународним удру­же­њи­­ма фолклориста (International Society for Ethnology and Folklore, The Folklore So­ciety и сл.).

У домен рада Удружења спада и објављивање монографија и периодичних пу­бликација у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, другим научним институцијама и установама културе (Гора љиљанова: биљни свет у традиционалној култури Срба, Зборник радова, уредиле Зоја Карановић и Јасмина Дражић, Београд: УФС – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд, 2016).

На сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ постављен је сајт УФС-а. Покренут је електронски ча­со­пис Фолклористика (уреднице др Соња Петро­вић и др Смиљана Ђорђевић Белић), чија се прва два двоброја очекују током 2016. го­дине.

Уз подршку Министарства културе и информисања 2016. године покренут је пројекат „Живи фолклор Србије“. Пројекат Живи фолклор Србије заснован је на идеји да се на једном месту представи нематеријално наслеђе Србије које су у свом вишедеценијском теренском раду документовали истраживачи из различитих области хуманистике и садашњи чланови Удружења фолклориста Србије, што би било ослонац студентима славистике, фолклора, балканологије, антропологије и сродних хуманистичких дисциплина свуда у свету. Будући да се оваква грађа налази расута у различитим институционализованим архивима (попут Дигиталног архива Балканолошког института САНУ, архива Музиколошког института САНУ, Института за књижевност и уметност, Београд, Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Нишу) и по приватним збиркама, пројектом се планира радна презентацијa репрезентативних колекција и примера из поменутих корпуса.