Данка Белошевић


Данка Белошевић,     

дипломирани филолог,   

мастер студије, програм Српска књижевност, на Филолошком факултету Универзитета у Београду; лектор и новинар у Научној редакцији  Радио-телевизије Србије

 

КОНТАКТ:

- број телефона:  065 689 54 84    

- поштанска адреса:     Булевар ослобођења 98, 11040 Београд

- адреса електронске поште: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. 

 

БИОГРАФИЈА:

Данка Белошевић рођена је 7. новембра 1986. у Београду, где је завршила основну школу, нижу музичку школу и Четврту гимназију. Дипломирала је 2012. године на Катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду. Од 2012. до 2015. године радила је као професор српског језика и књижевности у Електротехничкој школи „Никола Тесла“ и приватној гимназији „Владислав Петковић Дис“. Писала је за магазин Илустрована политика, две године је уређивала  специјализовани магазин о гастрономији, а од 2014. године је ангажована као сарадник у емисијама образовно-научног програма Радио-телевизије Србије. Тренутно је на мастер студијама Српске књижевности на Филолошком факултету. У марту 2016. године почела је да ради као лектор у Научној редакцији РТС-а.

 

ОБЛАСТИ ИНТЕРЕСОВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА:

Тумачење фолклора са литерарног, етнолошког, археолошког, антрополошког и психолошког становишта. Фолклорна истраживања која утврђују остатке некадашњих легенди и предања на простору средњовековних манастира, а затим испитују утицај савремене културе на формирање нових варијанти легенди и предања.

 

ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА:

манастир Златица, Подгорица, 2006. и 2007. године;

околина Подгорице, племе Пипери, 2006. и 2007. године;

Пепељевац, 2007. године;

манастир Копорин, Велика Плана, 2015. године.

Нова фолклорна истраживања баве се култом светог деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорин, те легендама и предањима о његовом чудотворству. Испитује се на који начин су археолошке и антрополошке полемике о идентитету пронађених моштију (једни верују да мошти пронађене у манастиру Манасија припадају деспоту, док други заступају мишљење да су остаци овог свеца у Копорину) утицале на формирање предања о деспотовом чудотворству. Након теренске збирке која је у децембру 2015. године забележена у Копорину, планира се посета Манасији. На основу снимљеног материјала поредиће се подаци из археолошке и антрополошке, историјске литературе и налази који су забележени на терену. Тумачиће се и савремени начини преношења фолклора уз помоћ медија (пре свега интернета), уз сталну анализу контекста - како казивачи мењају дискурс у зависности од тога ко их снима и слуша, на који начин импровизују када не могу да се сете догађаја, да ли и колико верују у истинитост чудесних исцељења и на који начин уверавају саговорника.