мр Мирослав Нишкановић

мр Мирослав Нишкановић

етнолог у пензији

Етнографски институт САНУ,  Српски генеалошки центар

 

КОНТАКТ:

- број телефона: 011 3059030; 063 250271

- поштанска адреса: Радничка 50, 11030 Београд, Србија

- адреса електронске поште: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

 

БИОГРАФИЈА:

Ми­ро­слав (Чедо) Ни­шка­но­вић (Книн, 1951), основну школу и Гимназију завршио у Бањој Луци, дипломирао (1976) и магистрирао (1994) на Филозофском факултету Универзитета у Београду – Одењење за етнологију.

Радио (1976–1992) као кустос и виши кустос у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву на рад­ном ме­сту: Ет­но­лог за по­ри­је­кло ста­нов­ни­штва и ет­но­ге­не­зу). Поред тога био je за­ду­жен и во­дио збир­ку "тур­ског" оруж­ја. Био је шеф Од­сје­ка за ду­хов­ну кул­ту­ру и начелник Одје­ље­ња за ет­но­ло­ги­ју; Од­го­вор­ни уред­ник Гла­сни­ка Зе­маљ­ског му­зе­ја, све­ска за ет­но­ло­ги­ју и Од­го­вор­ни ис­тра­жи­вач на­уч­но­и­стра­жи­вач­ког про­јек­та “Ка­рак­те­ри­сти­ке тра­ди­циј­ске кул­ту­ре с об­зи­ром на про­мје­не дру­штве­но-еко­ном­ских од­но­са на се­лу у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни".

По избијању рата (1992) са породицом одлази у Београд, где ради до 2016. године у Етнографском институту САНУ. Резултате истраживања излаже на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству (Мађарска – Бекешћаба 1996; Бугарска – Софија 2000, Француска – Безансон 2000; Холандија – Хаг 2002, итд.).

Објавио: је књиге Породични корјени (2001) и Српска презимена (2004), и више радова у домаћим и страним часописима, преко 150 научно-популарних текстова у новинама, сарађивао на радију и телевизији каo аутор прилога или коментатор из најшире етнолошке проблематике ...

Рецензент је и уредник  више књига и публикација по позиву.

Оснивач је и уредник издања Српског генеалошког центра у серијама: Етнолошка библиотека; Животне приче; библиотека Родослов; библиотека Корени, као и издања изван серија – преко стотину свезака.

 

ОБЛАСТИ ИНТЕРЕСОВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА:

Миграције, порекло становништва, генеалошка истраживања.

 

СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА:

       I.            Монографије и уређени зборници  

Porodični korijeni - jedno nedovršeno istraživanje, Srpski genealoški centar, Banja Luka - Begrad - Sarajevo 2001, str. 168.

Српска презименапорекло, значење, распрострањеност, Српски генеалошки центар, Београд 2004. стр. 285.

    II.            Публикације у часописима и зборницима радова

 

„Ilindanski dernek kod turbeta Đerzelez Alije u Gerzovu“, Novopazarski zbornik 2, Novi Pazar 1978, 163–168.

„Prilog  proučavanju stanovništva Zmijanja“, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, etnologija, nova serija, sveska  33 (1978), Sarajevo 1979, 5–18.

„Porijeklo stanovništva Drežnice“, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, etnologija, nova serija, sveska  38 (1983), Sarajevo 1983, 1–61.

„Становништво села Герзова у Босанској Крајини“, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, етнологија, нова серија, свеска  40 (1985), Сарајево 1985, 131–160.

„Porijeklo stanovništva tešanjskog kraja“, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, etnologija, nova serija, sveska  41/42 (1986/1987), Sarajevo 1987, 1–23.

„Oružje kroz vjekove (osmanski perod)“, Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1988, 48. /Katalog napisan u kaoutorstvu sa: mr Brunislav Marijanović, Ivana Marijanović i Tihomir Glavaš./ M. Niškanović je autor teksta i kataloga za osmanski period str. 11–16, 31–48.

„Улога и значај аудио-визуелне документације у Одјељењу за етнологију Земаљског музеја“, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, етнологија, нова серија, свеска  45 (1990), Сарајево 1990, 147–151.

„Pregled  etnoloških  istraživanјa migracija i porijekla stanovništva Bosne i Hercegovine“, Migracije i Bosna i Hercegovina od ranog  srednjeg  vijeka do najnovijih dana - njihov uticaj i posljedice na demografska kretanja i promjene u našoj zemlji, Institut za proučavanje nacionalnih odnosa Sarajevo, Sarajevo 1990, 31–41.

„Др Влајко Палавестра (1927–1993)“, Гласник етнографског института САНУ  XLII (1993), Београд 1993, 218–226 (In memoriam).

„Преглед етнолошких истраживања Босне и Херцеговине“, Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Историјски институт САНУ, Зборник радова 12, Београд 1995, 135–145,

„Scensko izvođenje igara u gradovima Bosne i Hercegovine krajem 19. i početkom 20. veka“, Zbornik Međunarodnog  festivala  folklora "Vršački venac" 1, Vršac 1996, 24–29.

„Маџарска гробља у предањима Подунавља и Посавине“, Посебна издања Етнографског института САНУ 42, Београд 1997, 111–116.

„Етнички састав становништва Бања Луке крајем 19. и почетком 20. века“, Посебна издања Етнографског института САНУ 44, Београд 1998, 175–186.

„Mađarska groblja (Hungarian Cemeteries) in the Tradition of Podunavlje and Posavina“, VIth International conference on ethnographic nationality research "One thousand years of coexistence in the Carpathian basin" (the reflection of the coexistence of the nationals in the Danube basin in their national tradition), Bekescsaba 1998, 213–215.

„Радмила Кајмаковић, рођ. Николић (In memoriam)“,  Гласник етнографског института САНУ 48, Београд 1999, 145–150 (са Ђ. Петровић).

„Генеалошка знања у Срба“, Реферати бугарско-српског научног скупа 1216 јуни 2000, Етнорасфки институт с музей, София 2000, 55–64.

„Здравице херцеговачке Петра Мариновића“, Даница - српски народни календар за годину 2002, Београд 2001, 235–239.

„Пу­то­пи­сно у ет­но­ло­шким ис­тра­жи­ва­њи­ма“, у Књига о путописуЗборник радова, Институт за књижевност и уметност, Годишњак XVIII, Серија Б, Историја књижевности, 4, Београд 2001, 235–240.       

„Читуље и памћење предака“, Посебна издања Етнографског института САНУ 48, Београд 2002, 355–362.

„Research of Genealogy of Ordinary People Families Among The Serbs – Sources and Literature“, Généalogie & Héraldique - Actes du 24th congrès international des sciences généalogique & héraldique Besancon France 2/7 mai, La Vie Généalogique n° 28 Généalogie, Paris 2002, 285–292.

„Јабланић – Раденовић –Павловић. Порекло, значење, распрострањеност“, Земља Павловића – средњи вијек и период турске владавине,  Академија наука и уметности Републике Српске, Научни скупови књ. V, Одјељење друштвених наука књ. 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 567–577.

„Љубојевићи – из историје једног старовлашког рода“, Стари Влах у времену и простору, Зборник радова са научног скупа одржаног у Новој Вароши 29, 30, 31. октобра 1988,  Београд 2003, 175–183.

„Приступ етнолошком проучавању Срба у Бањалуци крајем XIX и почетком XX (1878–1918)“, Традиционално и савремено у култури Срба, Етнографски институт САНУ, Посебна издања 49, Београд 2003, 303–307.

„Влајко Палавестра: Хи­сто­риј­ска усме­на пре­да­ња из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не“,  Хи­сто­риј­ска усме­на пре­да­ња Збор­ник пре­да­ња Ко­мен­та­ри, Етнолошка библиотека, Посебна издања књ. 1, Београд 2003. Стр. 504. (М. Нишкановић приредио за штампу, написао предговор и белешку о аутору.)

„Naselja Drežnice i njihovo stanovništvo“, Srednji vijek sa najstarijom istorijom i turski period, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Etnologija, nova serija 46 (1991), Sarajevo 2004, 127–183.

Правци развоја културе Републике Српске у периоду 2004–2007, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бања Лука 2004. (сарадник и коаутор) 

„Град­ска при­вре­да у Вр­ба­ској ба­но­ви­ни у вре­ме Све­ти­сла­ва Ти­се Ми­ло­са­вље­ви­ћа“, Све­ти­слав Ти­са Ми­ло­са­вље­вић, Збор­ник ра­до­ва, Исто­риј­ски ин­сти­тут Ба­ња Лу­ка, Ба­ња Лу­ка 2005, 103–123.

„O prezimenu Bunjevac“, Zbornik radova sa simpozijuma O Bunjevcima u Subotici 7–9. decembra 2006. godina, Nacionalni savet bunjevačke Nacionalne manjine i Srpska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad 2007, 215–226.

„Др Ни­ко­ла Пан­те­лић,  нау­ч­ни са­вет­ник и ди­рек­тор Ет­но­граф­ског ин­сти­ту­та СА­НУ у пен­зи­ји (Са­ра­је­во, 13. ав­гу­ста 1930. го­ди­не – Београд, 16. априла 2009. го­ди­не)“, Антропологија - часопис Центра за етнолошка и антрополошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду 8, Београд 2009, 159–160. (In memoriam)

„Prof. Zdravko Kajmaković Modran (Bijeljina)“, 10. oktobar 1929-Sarajevo, 19. mart 2009, Baština V/2009, Сарајево 2009, 453–458.

Етнолошко наслеђе моје породице – учешће у организацији и раду радионице под наведеним насловом и постављање изложбе под истим насловом. Сарадња са Етнографским музејем у Београду – Манакова кућа. Сарадник из музеја Драгана Стојковић. У раду учествоали ученици основних школа из Београда и Прњавора (Шабац). Радионица, јун 2008, изложба, 3–13. децембар 2008.

Тадиционална култура из Сребренице и околине у етнолошкој литератури. Зборник радова са научног скупа: Културно историјско наслеђе Сребренице кроз вијекове, Сребреница 2012, 138–145.

Десет векова српских родослова, Етнографски музеј у Београду – Манакова кућа, Београд 2012.