БОЛЕСТ НА БАЛКАНУ

Симболичка значења Балкана превазилазе простор политичког и обухватају асоцијативне  низове попут  лиминалности, неусклађености  са  културним  трендовима Окцидента; наративе о непознавању такозваних цивилизацијских принципа; дискурс о етничкој и културној мешавини  којој измиче интеркултуралност. Једна  од ознака  ове различитости рефлектована на  Балкан, добија  значење болести.

Извештаји енглеских,  америчких,  француских и немачких дипломата од деветнаестог века до  данас,  говоре о Балкану као о мешавини народа која је произвела  “расну  дегенерацију”,  па  стога физичке  и менталне  болести.  Мисионари,  дипломате, саветници политичара пре више од сто  педесет година примећују  да је становништво  Балкана “ осакаћено  у бројним ратовима”;  да се ови људи чешће  него други јављају са  “природним грешкама”,  попут  недостатка екстремитета, гушавости,  микро и хидроцефалије, те да су џинови и патуљци овде  чешћа појаве него  у другим деловима света. Висок морталитет и  сусрет са болестима  које  су непознате у другим деловима  света,  приписује се хибридности Балкана која  је  у савременом језику глобализације и глокализације, заправо  крајњи циљ  интеркултуралности.

 

Стигавши у Београд,  давне 1884. године, мисионар Алфред Рајт је написао  да Београд  види  као “пијацу деформитета”, а да она  долази из граничне позиције овог града (Wright, 1884:15-16). До сличних закључака  у двадесетом веку,  долазе капетан Малколм Бер  (Malcolm Burr), мисионарка Frančeska Vilson (Francesca  Wilson), енглеска списатељица, Lena Jovičić (Lena Yovichich)

Стрепња од искривљења, монструма и деце која су настала као последица „неприродних мешавина“, има своју пред-форму у опсесивном страху од неизлечивих болести које долазе са Оријента,  а чијом  се  симболичком границом сматра  управо Балкан.

Током  Балканских  ратова  и  Првог  светског рата, стичу се услови  за долазак бројних  лекара  и  болничара  на  Балкан,  а  њихови дневници,  извештаји и путописи  сведоче  од  којих болести су ови људи лечени.  Интересовање   за  болести  и народну медицину на Балкану,  праћени су истраживањима  и  постепеним  успостављањем принципа алопатске  медицине  у делу света  који се  симболички  измешта.

            Постмодерни  страхови од  болести праћени су умножавањем штампаних текстова, од новинских  чланака, преко билтена  и књига  који говоре о  начинима на које је  могуће  избећи  болести или се  излечити. У том  смислу,  овај  део  света  не заостаје за Окцидентом који  у постмодерном добу акумулира знање о дуговечности  и здрављу. 

            Зборник радова Болест на Балкану позива истраживаче  из друштвених, хуманистичких и природних наука да, из интердисциплинарног или угла своје дисциплине приступе проблему стварних и симболичких болести на Балкану;  њихових последица и болести схваћених  метафорички.  Намера  нам је да интердисциплинарним  приступом вези  између Балкана и  болести  преиспитамо како  гео-симболичку позицију Балкана на карти  Европе и света, тако објективној,  здравственој   ситуацији у земљама Југоисточне   Европе.

Добродошлим сматрамо све радове из етнологије, лингвистике, антропологије,  политичке и  културне историје, историје  уметности,  археологије, биологије, медицине, теорије  књижевности,   филма, социологије  и права  који  могу покренути дискусију или понудити одоговоре на питање  везе између болести  и  Балкана.

 

Етнологија болести и  лечења

-Народна медицина

-Обичаји у вези са болешћу/излечењем

-Веровања  у вези са  болестима

-Антропоморфизација болести

-Етно-психолошки приступ болести  као изазову

-Болест у народној  уметности

 

Историја болести и лечења

-Историја  медицине  на  Балкану

-Болест  у ратовима (колера, тифус, друге инфективне болести)

-Лечење у условима  рата

-Куга на Балкану (грађење контумаца,  стварно  и  симболичко омеђивање)

-Деловање  лекарки и  болничарки  на Балкану

-Изградња првих болница

-Археолошка сазнања о болестима на простору Балкана

 

Болест у уметности 

-Визуелне репрезентације болести  на Балкану

-Текстуалне  репрезентације болести  на Балкану

-Естетизација болести

 

Болест у популарној култури

-Болест и  њене репрезентације  на  Балкану у популарној култури (филм, стрип, карикатура, журналистика и нови медији)

 

Болест  као дискурс

-Веза између болести  и гео-симболичког простора

-Периферизација Балкана и  њена спона са болешћу

-Симболичке  болести

-Болест као конструкт

-Болест   и  (не)моћ

-Конструисање и  бинарно кодирање болести: физичке versus „менталне“ болести

-Болест у политичком контексту

-Балканизација, фрагментација и ксенофобија  као болест

-Хибридност  и  болест

-Болесно и гранично  на Балкану

-Болест у дипломатским  извештајима и  путописима

-Мултикултуралност и  болест

-Болест и (не)цивилизација

 

Антропологија болести

-Економско стање и болест

-Примена алопатске  и народне медицине

-Болест  у медијима

-Болест  и  друштвени трендови

-Позиција  болесног у друштву

-Предрасуде и инвалидитет

 

 

Радове послати  на  E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. најкасније до 1. октобра 2018.