ОБЈАВЉЕН САЈТ ПРОЈЕКТА ЖИВИ ФОЛКЛОР СРБИЈЕ

Са великим задовољством вам представљамо дигиталну платформу пројекта Живи фолклор Србије. 

Пројекат Живи фолклор Србије заснован је на идеји да се на једном месту представи нематеријално наслеђе Србије које су у свом вишедеценијском теренском раду документовали истраживачи из различитих области хуманистике и садашњи чланови Удружења фолклориста Србије. Циљ пројекта је дигитализација и представљање репрезентативних примера изабраних из грађе која постоји у различитим институционализованим архивима (Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ, архиву Музиколошког института САНУ, Института за књижевност и уметност, Београд, Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Нишу) и по приватним збиркама, као и развијање стратегија за отварање додатних могућности за коришћење грађе.

Пројекат је усмерен на осмишљавање и креирање комплексне интернет презентације и реализован је кроз три фазе:

1.      Евидентирање и одабир грађе;

2.      Монтажа изабране грађе;

3.      Постављање одабране фолклорне грађе на посебну платформу сајта УФС;

Монтирана грађа прикупљана је на теренским истраживањима обављаним у периоду од 2003. до 2016. године, и покрива насеља општина Пландиште, Власотинце, Гаџин Хан, Књажевац, Бањска, Косовска Митровица, Трговиште, Алибунар, Бела Црква, Суботица, Петровац на Млави, Мало Црниће, Јагодина, Прокупље, Тутин и Сурдулица.
Видео и аудио документовање обавили су истраживачи са филолошким образовањем –  лингвисти и фолклористи: Оливера Жижик, Биљана Сикимић, Сузана Ђорђевић, Светлана Ћирковић, Милош Луковић, Кристина Еивилер, Марија Вучковић, Марија Илић, Соња Петровић, Даница Јовић, Јована Јовић и Смиљана Ђорђевић Белић.
Монтажу грађе обављали су: Иван Праштало, Марина Младеновић, Сузана Ђорђевић, Биљана Сикимић, Јасмина Катински, Даница Јовић, Смиљана Ђорђевић Белић и Данијела Петковић.
Постављање грађе на сајт пројекта обавио је Вукосав Средојевић.
Као посебна захтевност види се различитост потреба потенцијалних корисника, од истраживача и студената, до најширег слоја заинтересованих љубитеља и поштовалаца фолклорног наслеђа на националном и интернационалном нивоу, као и државних институција попут Министарства културе и информисања РС. Отуда ће се у одабиру материјала и начину репрезентовања водити рачуна о испуњавању потребе за мултифункционалношћу и вишеструком употребљивошћу звучне и визуелне документације.

Сајт можете посетити на адреси: http://folklorsrbije.ufs.rs/