САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА V ,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“

 

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП

САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА V

,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“           

            У Призрену и Великој Хочи, од 12. до 13. октобра 2017. године одржан је  МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП – САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, на коме су учествовали истакнути фолклористи, научни радници и сарадници из Србије, Русије, Пољске, Бугарске, Црне Горе и Републике Српске. Обрађене су следеће теме: Рад руског конзула Ивана Степановича Јастребова, Народне умотворине Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, Косово и Метохија – духовна и материјална култура и Савремена српска фолклористика. На посебној пленарној седници представљена је Вукова задужбина поводом великог јубилеја – 30 година од њеног оснивања. Организатори међународног научног скупа били су Удружење фолклориста Србије (Београд) и Богословија “Свети Кирило и Методије“ у Призрену. Суорганизатор је био Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

            На пригодној свечаности у Дому културе у Великој Хочи, 12. октобра 2017. године, Научни скуп је отворио Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије који је говорио о стању на Косову и Метохији и значају овог научног скупа за живот и опстанак Срба на овим просторима. Учеснике научног скупа и присутне госте затим су поздравили: др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и информисања у Влади Републике Србије, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Бошко Сувајџић, председник Удружења фолклориста Србије и председник Управног одбора Вукове заду­жби­не. Културно-уметнички програм извели су ђаци Богословије „Св. Кирило и Ме­то­дије“ у Призрену и Национални ансамбл „Венац“ из Грачанице. Млади богослов Милан Костић казивао је текст Јастребов у Призрену.

            Рад Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика V настављен је пленарним излагањима у Великој Хочи. Бојан Јовановић (Београд) говорио је на тему Kрсна слава на Косову и Метохији, Андреj Мороз (Москва) Што и како говоре свети у фолклорним легендама и Валентина Питулић (Косовска Митровица) Хришћански симболи у записима Ивана Степановича Јастребова.

              После пленарних излагања настављен је рад по секцијама у Великој Хочи и Богословији „Свети Кирило и Методије“ у Призрену, на којима је поднето 28 реферата о најзначајнијим питањима фолклорног наслеђа Срба са Косова и Метохије, о духовној и материјалној култури Срба на Косову и Метохији и раду руског конзула Ивана Степановича Јастребова на очувању културног и духовног идентитета Срба на просторима Косова и Метохије.

              На посебним пленарним седницама Вукова задужбина представила је свој рад поводом 30 година од њеног оснивања и 230 година од рођења Вука Стефановића Караџића. Говорили су проф. др Бошко Сувајџић и Славко Вејиновић и том приликом поклонили су Библиотеци Богословије „Св. Кирило и Методије“ вредна издања Вукове задзжбине. У оквиру програма скупа представљен је часопис Фолклористика за 2016. и 2017. годину (говориле су уреднице проф. др Соња Петровић и др Смиљана Ђорђевић Белић), као и књига Милисава Савића Епска Србија. Говорили су мр Јован Пејчић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Валентина Питулић. Одржан је запажен Округли сто Богословско читање записа Ивана Степановича Јастребова. Посебан утисак на Научном скупу имало је отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата. Руководилац пројекта је Александра Василић.

              Учесници научног скупа посетили су цркву Св. Архиђакона Стефана (XIV век) и Господарску кућу Сарај у  Великој Хочи, Богородицу Љевишку у Призрену, учествовали су у Св. Литургији у Пећкој Патријаршији и посетили манастир Високи Дечани.

              На крају рада Научног скупа договорени су начин и рокови до када учесници скупа треба да доставе коначне текстове реферата и саопштења за објављивање Зборника о овом значајном догађају. Општи је закључак да је Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика V испунио висока очекивања у научном смислу, те да је представљао вредан подстицај за очување и неговање духовне баштине и културног наслеђа српског народа на просторима Косова и Метохије.   

 

АНТРФИЛЕ

Учесници научног скупа:

Смиљана Ђорђевић Белић (Београд) Наратив о сновима као фолклорни хипертекст,

Бранко Златковић (Београд) Једно предање о Карађорђевом рођењу забележено на Косову,

Славица Гароња Радованац (Крагујевац) Српска усмена традиција на Косову и Метохији у путопису Александра Гиљфердинга,

Драгиша Бојовић (Ниш) Певачи Григорија Божовића,

Кристина Митић (Ниш) Иновјерни фолклор у путописно-репортерском стваралаштву Григорија Божовића,

Тања Милосављевић (Београд) Језичка слика призренског човека с краја 19. и почетка 20. Века,

Александра Ипполитова (Москва) Образ папоротника в русских рукописных травниках XVII – начала XX века,

Зона Мркаљ (Београд) Духовна и материјална култура Косова и Метохије у српским школама,

Снежана Марковић (Јагодина) Народна књижевност у настави – улога допунских садржаја из народне традиције,

Марија Миљковић (Косовска Митровица) Духовно сродство у народној традицији Срба на Косову и Метохији,

Вера Шарац Момчиловић (Београд) Откуд нама златовез? неистражени путеви етнолошког културног наслеђа,

Јован Пејчић (Ниш) Српске теме Маргерит Јурсенар, „Зидање Скадра на Бојани“, Марко Краљевић, „Мали Радојица“,

Ирена Арсић (Ниш) Књижевни историчар Мирослав Пантић о косовској традицији у старој дубровачкој књижевности,

Бранко Ћупурдија (Београд) Српска ношња у Дрежници крајем 19. и у првој половини 20. Века,

Весна Марјановић (Кикинда) „Све може да пропадне али обичај не сме“ – женске обредне поворке у културном наслеђу Косова и Метохије,

Марија Пргомеља (Нови Сад) Призренски препис Душановог законика,

Зоја Карановић (Нови Сад) Обредна година у делу Ивана Степановича  Ястребова (1839–1894) „Обычаи и песни турецких Сербов в Призрене, Ипеке, Мораве и Дибре“ (1886,  доп. изд. 1889),

Мирјана Закић (Београд) Етнографска грађа Ивана Степановича Јастребова у контексту савременијих научних истраживања,

Бошко Сувајџић (Београд) Лирске песме у записима Ивана Степановича Јастребова према Ерлангенском рукопису и Вуковим збиркама,

Веселка Тончева (Софија) Гораните в изследванията на И. С. Ястребов,

Светлана Юрьевна Королёва (Перм) Память о павших воинах: церковный канон, народно-православные практики, фольклорные нарративы,

Соња Петровић и Дејан Илић (Београд) "О Божјој казни због грехова наших
​": ​

Прича о паду српског царства у делу Константина Михаиловића из Островице

Александра Попин (Нови Пазар) „Не кунем ал ми срце клетву казује“ (Клетва у савременој поезији о Косову),

Миодраг Јовановић (Подгорица) О фонетским карактеристикама записа Ивана Степановича ЈастребоваОбычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ“,

Михајлова Аљона (Санкт-Петербург) Етнокултурно наслеђе у сликовним изворима: црно-беле успомене на Стару Србију у архивима императорских научних установа,

Данка Лајић Михајловић, Јелена Јовановић (Београд) Аудио снимци традиционалне музике са Косова и Метохије у архиву Музиколошког института САНУ,

Ewa Kocój (Краков) Folklore Heritage of wonderful cons of Serbs from Kosovo and Metohija – the Parallels from the Byzantine-Slavic borders.  

 

 

Славко ВЕЈИНОВИЋ