Савремена српска фолклористика V

Савремена српска фолклористика V

 

Удружење фолклориста Србије, Богословија „Св. Кирила и Методија” у Призрену и Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организовали су међународни научни скуп: Савремена српска фолклористика V – Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту. Скуп је одржан у Великој Хочи и Призрену 12. и 13. октобра 2017. године, а отворили су га представници најважнијих културних, научних и државних институција Републике Србије и црквени великодостојници.

Фолклор Срба са Косова и Метохије као и фолклор о Косову и Метохији сагледани су свестрано, кроз различите методолошке приступе који су истакли сву сложеност, синкретичност и обухватили све појавне облике фолклора. Књижевни историчари, етнолози, етнолингвисти, етномузиколози, медијевисти, антрополози из Русије, Републике Српске, Црне Горе, Пољске, Бугарске и Србије употребом интердисциплинарних приступа приказали су фолклорно наслеђе Косова и Метохије у његовој временској и просторној раслојености. Презентовани реферати засновани су на објављеној, рукописној и тек сакупљеној грађи, а обухватили су и одјеке косовскометохијске фолклорне традиције у европској и словенској култури као и различитим културним зонама српске културе. Реферати су излагани пленарно и по секцијама, а груписани су у четири подтеме скупа: Рад руског конзула Ивана Степановича Јастребова, Народне умотворине Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, Косово и Метохија – духовна и материјална култура, Савремена српска фолклористика.

У складу са жељом Удружења фолклориста Србије да прикаже и подржи најновија достигнућа на пољу фолклористике и целокупне културе, поред научних саопштења, на скупу су одржане и бројне промоције. Представљени су рад Вукове задужбине и Епска Србија Милисава Савића. Промовисане су штампана и електронска верзија часописа Фолклористика (www.folkloristika.org) који се бави изучавањем фолклора и објављивањем фолклорне грађе. Размена идеја међу учесницима се осим излагања и приказа одвијала и кроз округле столове. Тако су инспиративан и помало друкчији поглед на фолклор дали и професори призренске богословије на округлом столу на ком су сагледали и протумачили поједине записе Ивана Степановича Јастребова са теолошког становишта.

Скуп је био пропраћен и бројним пригодним културно-уметничким програмима, а учесници су присуствовали и отварању изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата. Током дводневног боравка у Призрену учесници су посетили и призренску цркву Светог Ђорђа, Богородицу Љевишку, Дечане и присуствовали литургији у Пећкој патријаршији.

На скупу су бројне теме сагледане из најразличитијих перспектива чиме је бачен нов сноп светлости на фолклорно наслеђе Косова и Метохије. Фолклорна традиција се потврдила као још витална и увек актуелна, а сваки поглед управљен ка њеној свестранијој спознаји открива се као поглед усмерен ка колективној самоспознаји. Удружење фолклориста Србије ће наставити традицију и радове учесника скупа објавити у новом зборнику: Савремена српска фолклористика.

 

                                                                                                Дејан Илић