Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду, Институт за књижевност и уметност у Београду и Научно-образовно културни центар „Вук Караџић” у Тршићу имају част да Вас позову да учествујете у раду Међународне научне конференције Савремена српска фолклористика 16, која ће бити одржана у Тршићу, од 3. до 5. октобра 2025. године.

Теме

а) Интернет, вештачка интелигенција, постхуманизам: изазови фолклорне грађе и фолклорних изучавања

Верујемо да су људска когниција, људски страхови и људски наративи у суштини фокусирани на релативно мали број опсесивних поља и категорија, па бисмо управо због тога желели да захваљујући вашим истраживањима и прилозима осветлимо какве су и колике су модификације које су наметнули интернет, ново технолошко окружење, нова искуства с вештачком интелигенцијом и везе с неорганским светом, у много чему супериорним, али и на свој начин ограниченим. Ако је у било ком пољу стварања и проучавања антиципирана веза између органског и неорганског – то је био фолклор. У њему имамо јунака „каменитог до струка” (Мина од Костура) и камен који се преобраћа у човека; „крила и окриље” и „моћи од помоћи”, које виле или змајевити јунаци скидају и мећу, у којима је њихова моћ и њихова надљудска и нељудска природа; душу која се чува ван тела (brain upload); генетски инжењеринг (Свети Андрија „прерођен” из кошчице која је иза њега остала) итд.

Предложени тематски блокови:

1) Питање одређења заједнице и знања у савременом контексту
Шта је данас заједница, народ (folk) и шта је данас знање (lore)?

2) Фолклорни жанрови у електронском окружењу
У не-електронско доба знање је све време било посредовано и преношено жанровима, у релативно малим социјалним круговима и релативно кохерентно. Чињеница је, међутим, да практично нема фолклорног жанра који се није прилагодио новој ери, у свим облицима стварања, где је трансмисија битно другачија. Урбане клетве/благослови, с хуморним призвуком или без њега, наследили су класичне форме; урбане легенде, које не само да се шире брже и међу групама које имају другачију логику повезивања од традиционалне, апсорбовале су теме комуникације с мртвима путем компјутера или саспенс ефекте захваљујући чудесном понашању технике (паљење и гашење компјутера, садржаји на екрану који немају везе с корисником и сл.); предање етиолошко, есхатолошко, културноисторијско наставља своје трајање на мрежи; гусле, „еп” и епски десетерац постали су захваљујући између осталог и техничкој надоградњи звука део рок, панк, хип-хоп и хеви-метал наслеђа (https://www.youtube.com/watch?v=xPHSQkB7BGQ); бајка и видео-игре сродни су у много чему (преображај јунака, мултипликација живота, чудесна средства и чудесни помоћници, обликовање простора, ново наношење штете као нов почетак приче и сл.).

Низ жанрова на граници фолклора и популарне културе (попут мемова) део су свакодневног искуства и повезивања међу људима, деле их језички знатно удаљене групе. Други су пак жанрови, попут теорија завере или гласина, иако са богатим фолклорним и књижевним залеђем – доживели експанзију са интернетом. Ковид фолклор, као особена врста болничког фолклора, битно је заснован на информацијама које су се шириле Мрежом, а он није једини. О значају нових технологија и статусу „знања” сведочи и лексичка деривација (xeroxlore, photocopylore, newslore, netlore, UFO-lore итд.). Отварају се у новом облику и питања „колективне цензуре”, јер интернет корисници својим гласовима одлучују о статусу постова.

3) Виртуелни свет и питања сакупљања, чувања и архивирања грађе
У контексту савременог искуства отварају се и питања онлајн наслеђа, сакупљања, чувања и архивирања грађе која нестаје с Мреже у релативно кратком року. Поставља се и питање група које деле одређене наративе. И „простора” у коме их деле. Виртуелни светови нису само „виртуелни”: у виртуелном свету Second world отворене су амбасаде неколико земаља и финансиране су од страна држава (током 2007. и 2008. године у SW свету отворене су амбасаде Малдива, Шведске, Естоније, Србије, Колумбије, Северне Македоније, Албаније, Израела и Малте, а Министарство дијаспоре Републике Србије финансирало је пројекат Српског острва, где су презентовани Музеј Николе Тесле, сабор у Гучи и Еxit фестивал). С друге стране, примећено је већ да су још бежични телефони обесмислили географску локацију и претворили нас стварно и симболички у „номаде” с особеним типом прича.

4) Локалне културе, (сајбер) простор и нематеријално културно наслеђе
Питање локалних култура, на којима је фокус био и у традицоналном и у савременом кључу нематеријалног наслеђа, усложњава се у новим условима комуникације. Сам термин локално – који упућује на место (локус), које је истовремено и кључна категорија људског мишљења и концептуализације света, што је сјајно препознала когнитивна лингвистика – битно је преосмишљен у сајбер простору. С друге стране, тај исти сајбер простор крајње је сличан простору бајке, а аватари јунацима бајке.

А са личним искуством с дигиталним фолклорним репозиторијумима, уверени смо да и они нуде непроцењиве изворе разумевања и закључивања о „класичној” и „новијој” фолклорној грађи. Уз све што нисмо успели да у неминовно кратком позиву поменемо, надамо се новим идејама и Вашем учешћу.

б) Савремена фолклористика
У оквирима ове теме предвиђена су представљања актуелних истраживања из свих области фолклористике.

Време предвиђено за излагање је 15 минута, а пленарна излагања трају до 45 минута. Дискусија по сваком реферату ограничава се на 5 минута. Радни језици скупа су сви словенски језици и енглески језик. Због међународног карактера скупа предлажемо да се уз излагања припреме и PowerPoint презентације које могу бити на било којем од словенских језика или на енглеском језику.

Молимо Вас да тему реферата, образложење (до 200 речи) и биографију (до 100 речи) пошаљете најкасније до 1. маја 2025. године на адресу ssfolkloristika16@gmail.com. Образац за пријављивање налази се у прилогу Позивног писма. Потврда учешћа биће Вам достављена до 1. јуна 2025, а Програм међународне научне конференције ССФ 16 до 1. септембра 2025. године.

Реферати са скупа биће штампани у посебном зборнику 2026. године. У учешће на конференцији укључени су превоз на релацији Београд–Тршић (одлазак и повратак), исхрана и смештај. Котизација за научни скуп износи 6000 динара. За чланове Удружења фолклориста Србије који су платили чланарину за текућу годину котизација износи 4000 динара.

Програмски одбор

др Саша Бабич, научни сарадник, ЗРЦ САЗУ Институт за словенско народописје, Љубљана, Словенија

др Ана Банић Грубишић, ванредни професор, виши научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија

др Татјана Володина, доктор филолошких наука, Центар за белоруску културу, језик и књижевна истраживања Национална академија наука Белорусије, Минск, Белорусија

др Љиљана Гавриловић, научни саветник, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија

др Лидија Делић, научни саветник, Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија

др Смиљана Ђорђевић Белић, научни саветник, Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија

др Сања Златановић, виши научни сарадник, Институт за политичке науке Словачке академија наука, Братислава, Словачка

др Дориан Јурић, асистент, Универзитет у Индијани, Блумингтон, Сједињене Америчке Државе

др Бојан Јовић, научни саветник, Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија

др Ана Лазарева, кандидат филолошких наука, Руски државни универзитет за хуманистичке науке, Москва, Русија

др Данијела Лекић, истраживач-сарадник, Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија

др Сузана Марјанић, научни саветник, Институт за етнологију и фолклористику, Загреб, Хрватска

др Марина Младеновић Митровић, истраживач-сарадник, Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија

др Јеленка Пандуревић, редовни професор, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, Босна и Херцеговина

др Љиљана Пешикан-Љуштановић, професорка емерита, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, Србија

др Немања Радуловић, редовни професор, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија

др Милан Томашевић, научни сарадник, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија

др Тибер Фалцет, доцент, Универзитетски колеџ у Даблину, Даблин, Ирска

Организациони одбор

др Лидија Делић, Институт за књижевност и уметност, Београд

др Дејан Илић, Институт за књижевност и уметност, Београд

др Бојан Јовић, Институт за књижевност и уметност, Београд

др Данијела Лекић, Институт за књижевност и уметност, Београд

мср Ана Милинковић, Институт за књижевност и уметност, Београд

др Марина Младеновић Митровић, Институт за књижевност и уметност, Београд

проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад

Александра Пурић, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић